Ideologija novoateizma

Ateizam je nedostatak (nemanje) vere ni u kakva božanstva.
To je suštinska definicija ateizma, jer su njome obuhvaćeni svi ateisti, nevezano za svoje međusobne razlike po ostalim pitanjima koja se tiču lične kosmoligije, pogleda na svet, isl.

Međutim, ovaj skup se na različite načine može podeliti na podskupove (kaže wiki: "A variety of categories have been used to distinguish the different forms of atheism.") :



Implicitni ateizam podrazumeva odsustvo verovanja u boga usled nepostojanja koncepta boga, ili prostog nerazmišljanja o bogu.
Recimo - ako neko dete odgajite u strogo ateističkom okruženju, i ako ga izolujete tako da nikadane dođeu susret s konceptom boga - šanse da bi ono samostalno razvilo takav koncept su minimalne (možemo ovo razmatrati na nekojo d posebnih tema)

Eksplicitni ateizam podrazumeva postojanje koncepta boga, ali neverovanje u taj koncept, ili - verovanje u to da bog ne postoji.

Dakle, deo skupa eksplicitnih ateista, onih koji veruju da bog ne postoji - naziva se pozotivni ateizam, a ostatak skupa čine negativni ateisti.

Shematski bi to izgledalo ovako:



No, na ovoj temi nas zanima posebna kategorija ateizma - ona koja je od prostog odnosa neverovanja prerasla u - ozbiljnu mozgoispirajuću ideologiju.

Koje su osnovne odlike ideologije?

Sa wiki:

Svaka ideološka svest ima istu strukturu: klasa, interes, racionalizacija interesa, nametanje te racionalizacije kao jedine istine, istina koja se slaže sa klasnim interesom.

Ideologije nastaju u klasnom društvu. Ona se razvija kroz klasnu svest o svom interesu koji je uslovljen položajem u društvu. Klase mogu menjati ili zadržavati svoj položaj i to je interes klasne svesti. Klasna svest postaje ideologija kada klasa počne da izjednačava svoj interes sa interesom društva. Tada njen interes postaje društvena istina.

Dakle, ideologija je sistem ideja, verovanja i vrednosti kojima se izražavaju osnovni interesi jedne klase, ali ne neposredno, tj. ti interesi se prikazuju kao interesi većine u društvu, da bi tako racionalizovani bili lakše nametnuti drugim klasama kao njihovi sopstveni interesi i orijentacije. Ideologija prema tome može biti ideologija vladajuće klase (konzervativna), i ideologija klase koja teži vlasti (revolucionarna). Prema tome poznavanje društvenog položaja pojedinca ili grupa. može nam pomoći u određivanju njihovih interesa. Problem koji se ovde javlja jeste kada pojedinac ima više uloga, pa se njegovi postupci zbog pritiska sa različitih strana ne mogu precizno predvideti.

Ovde ću razmatrati ideologiju novoateizma kao revolucionarne ideologije, koja se suprostavlja religiji kao konzervativnoj ideologiji.

Usput ću nastojati da ukažem na analogije koje postoje u ovim ideologijama.


Oblasti interesovanja svake ideologije su sledeće:
- obrazovanje - nastojanje da se ideologija inkorporira u obrazovni sistem (jer je škola reproduktivni organ društva); i jer se kontrolom protoka znanja sprečava mogućnost razvoja "nezgodnih" umova - onih koji bi ugrozili ideologiju
- moral i zakonodavstvo - nastojanje za se ideološka pravila sledbenika ideologije nametnu kao opšta pravila
- organizacija porodice - jer se preko porodice pojedinac najlakše kontroliše i njime se manipuliše
- vojska i policija - jer se putem represivnih organa ideologija održava na vlasti
- mediji - jer su osnovno sredstvo manipulacije masama

Догма (грч. δόγμα) је постојано веровање или учење које не допушта да се у њега сумња нити оставља могућност да буде оповргнуто или дискутовано.

(wiki)

Koje su dogme ideologije novoateizma?

1.
ateisti su "ljudi od razuma". Ateizam je direktna posledica kritičkog mišljenja.

2.

religija je koren svekolikog zla

3.
homoseksualnost nije poremećaj.

4. abortus nije ubistvo. Žena ima pravo da odlučuje o svom telu.

5. reči poseduju intrizično negativno značnje i treba da budu sankcionisane kao govor mržnje

Ovo su najčešće dogme i osnovne dogme, mada kod sledbenika postoji i čitav niz izvedenih.
(razlikujem sldbenike novoateizma od osnivača i menadžera novoateizma)

Recimo, jedna od izvedenica dogme No1 je - jvljanje religijske vere u nauku.

Mnogi novoatisti se bune i gađaju govornika sijasetom ad hominema kada se pomene verništvo u nauku.
Kažu - nauka se bazira na naučnoj meodi koja barata injenicama, čji je jedan od osnovnih principa proverljivost, isl.

T što kažu je istina.
Ali iz toga ne sledi da nije moguće biti vernik nauke.

I - uzmimo za primer - prvi primer



na 4:34 autor ( ) pominje "koncenzus zdravstvenih radnika" koji je "utvrdio" da homoseksualnost nije bolest

Sad, komentari na youtube nisu dozvoljeni - ali sam ga na blogu zamolila da mi navede linkove na izvor podataka.
U ranije video klipu je takođe pominjao "naučna istraživanja" kojima je "dokazano" da homoseksualnost nije bolest.
Kada sam mu tražila link na izveštaje o istraživanjima- dao mi je sijaset smešnih linkova od kojih ni jedan nije bio link na izveštaj o istraživanju.

Banovana sam nakon što sam u ukazala na to da očito ne zna ta je naučni izveštaj i kako izgleda - i pitala ga, ukoliko ne zna šta je naučni izveštaj - na osnovu čega se poziva na naučno istraživanje?
Samo na osnov puke vere u to da nam nauka daje odgovore koje prihvatamo kao dar od autoriteta u koji se ne sumnja?

Razmotrimo sada fenomen vernika nauke.
(sledir azmatranje fenomena)

Kako bih olakšala razumevanje novoateistima, uzeću za primer jedno istraživanje koje nije urađeno od strane autoriteta u koji oni bespogovorno veruju (tipa sem harris, recimo)

Dakle, evo prikaza istraživanja iz jednog novinskog članka:

U prilog tome da neke reči treba da budu sankcionisane, govori i najnovije naučno istraživanje kojim je utvrđeno postojanje intrizične pozitivne odnosno negativne vrednosti reči.
Eksperiment je vršen na biljkama kojima su, tokom par meseci, izgovarane ili "pozitivne" ili "negativne reči". Ustanovljeno je da su biljke koje su bile pod uticajem "pozitivnih" reči rasle zdravije, dok su one pod uticajem "negativnih" venule.

Postoje tri moguće reakcije na ovu vest:
- a priori odbacivanje (često od strane određenih grupa religijskih fanatika)
- a priori prihvatanje (vernici nauke)
- naučni odnos (kritički odnos)

razmotriću samo druge dve varijante - prva je valjda sama po sebi jasna.

Odnos vernika nauke je taj da bespogovorno usvaja naučne istine kao istine u koje se ne sme sumnjati
Ne mogu sad da nađem u kom smešnom videu je tojadinović to rekao - ali negde je pomenuo kako on " ne veruju slepo nauci" jer je "naučne teze moguće oboriti" (to sve stoji) - i paz sad - "čim neki drugi naučnik dokaže da prvobitna teza nije stajala - ja ću promeniti mišjenje"

Ahahahahahahaha

Ovde imamo potpuno analogiju s verovanjem zatucanih religijaca:

verovali su da se sunce okreće oko zemlje, dokle god crkva nije priznala naučne dokaze.
mnogi od njih su promenili svoj odnos prema evoluciji nakon što su je njihovi poglavari "priznali".

Počeli su da čitaju hari potera nakon što je papa rekao da je knjiga ok i da nije u suprotsnosti sa hrišćanskim vrednostima.

Tako i Stojadinović - promeniće mišljenje o značaju nekog naučnog istraživanja, onda kad neki drugi načnik dokaže da to istraživanje nije valjalo

U čemu je problem s vernicima nauke?
Oni, u stvari, suštinski ne razumeju šta je nauka.

Neko ko razume šta je nauka, uvek će biti svestan toga da se, ukoliko nije lično ponovio istražćivanje pod istim uslovima i proverio rezultate - radi o verovanju u verodostojnost izveštaja, a ne o činjenicama.

Onaj ko se poziva na naučno istraživanje ne navodeći izvor (izveštaj o naučnom istraživanju) ne razlikuje se ni karakterno ni intelektualno od onoga koji se poziva na jevanđelja ili hadise.
(ovde nema negativne konotacije - samo se ukazuje na neracionalnost)

Većinu novoateista čine vernici nauke.


Koja će pitanja, vezano za gornji eksperiment, postaviti neko ko nije vernik nauke, nego ko zna šta nauka jeste?
Pa, pitaće se, recimo, po kom osnovu su birane reči-stimulusi.
Pašće mu na pamet da jedan isti uređeni skup glasova u jednom jeziku može nositi "pozitivno" a na drugom "negativno" značenje, pa će se pitati - kako to da biljke razlikuju japanski od engleskog, ili srpski od grčkog.

Drugim rečima - onaj ko zaista razume nauku, uvek će prema SVAKOm naučnom istraživanju prilaziti sa skepsom - sve dok se ne uveri u valjanost istraživanja i njegovih rezultata.